Епизода „Чаробни фрулаш“ је први број у издању Веселог четвртка, а појавио се у продаји 14. фебруара 2008. године. Такође је и мој први прочитани Дилан Дог после скоро 20 година паузе. Ако сте из ове реченице закључили да је аутор блога дугогодишњи љубитељ Диланових авантура, и да наше дружење траје још од првог броја који је издао новосадски Дневник, онда сте потпуно у праву.
Прича започиње у стану сиромашног оца који је имао три кћери. Једном док је излазио из стана оне су зажелеле три жеље: прва је пожелела веш машину, друга скутер, а најмлађа кларинет за школу. Несрећни отац ни те вечери није имао среће у картама па није био у могућности да испуни ћеркама жеље.
Али сасвим случајно, док је лутао лондонским улицама, налетео је на радњу с чудним предметима. У страху удара продавца у главу, и узима фрулу која је лежала у задњем делу радње. То је била радња „Сафара“, а њен власник је Хамлин, стари Диланов познаник.
Следећег дана Хамлин позива Дилана, и ангажује га да пронађе фрулу која му је украдена претходно вече. Дилан од продавца сазнаје да је то баш она фрула из приче о Чаробном фрулашу, уз помоћ које је град ослободио мишева. Још сазнаје да је фрулу наручила једна веома моћна особа, и да Дилан мора да је пронађе и врати по сваку цену.
Ову сам причу први пут прочитао пре неких десетак година, и добро се сећам да ми се уопште није допала. Други пут сам је прочитао пре 2-3 месеца, и тада је на мене оставила нешто бољи утисак, а трећи пут сам је прочитао неколико минута пре писања овог текста, и сада ми се чини да је сасвим добра прича. Не врло добра, не одлична, већ само добра.
Оцена 3,5